U prošlom blogu o GljivoAjvaru sam pomenuo jednu gljivu koju retki sakupljaju i konzumiraju. Kada je pronađem donesem je kući i pokažem je komšijama a njihova me reakcija uvek nasmeje, jer je gledaju sa čuđenjem. I uvek me iznova pitaju, a da li si ti siguran da se ona jede, kada bi je ja sreo u šumi nikada mi nebi palo na pameti da je uzmem a kamo li da je pojedem? 

Znam da je ovakva njihova reakcija upravo zbog neznanja, nepoznavanja drugih šumskih gljiva, sem vrganja i lisičarki. Ja se sa njima uvek složim i kažem im da je bolje da ne sakupljaju gljive koje ne poznaju jer to može biti smrtno opasno!

Gljiva vukovo meso naučnog naziva Fistulina hepatica ima jako puno narodnih imena kao što su jetrenka, jetrenjača, goveđi jezik, volovski jezik, jetrenica, volovska jetra, i zbog toga je naučni naziv najsigurniji za prepoznavanje gljiva. Meso gljive može narasti debljine i do 5 cm, mlado je čvrsto, sočno a starije deluje sunđerasto. Meso je crvene boje prošarsno svetlijim belkastim i crvenkastim žilicama, tako da izgleda kao pravo meso. Na prerezu ispušta kao krv crvenu tečnost i baš zbog ovakvog izgleda neki je se  boje. Bez izraženijeg mirisa, a ukus gljive pomalo pikantno kiselkast i jedna je od retkih gljiva koja ima puno vitamina C u sebi. Možda je za nekoga neuglednog izgleda, ali je ona meni i supruzi baš super i interesantnog je ukusa gljiva. 

I tako ona je danas nama na meniju i danas kuvamo zajedno, a jelo sam nazvao Vukovi prsti na karfiol pire .